KOMPANIJSKO PRAVO PDF

Period Period posle Dunost panje, na koju se nadovezuje pravilo poslovne procene u izvravanju svojih obaveza duan je da postupa savesno, panjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu drutva Dunost lojalnosti ne smeju koristiti imovinu, poslovnu priliku, informacije, poziciju u drutvu radi linog bogaenja Pravni posao iz sukoba interesa moe se odobriti: - konvalidacijom od strane upravnog odbora - ako je zakljuen i izvren u interesu drutva U protivnom, posao je nitav. Vrste promena pravne forme: Promena pravne forme akcionarskog drutva u drutvo sa ogranienom odgovornou Pravne posledice takve promene pravne forme su: - akcionarsko drutvo prestaje da postoji; - akcije se konvertuju u udele drutva sa ogranienom odgovornou, obveznice, novac ili drugu imovinu; - DOO preuzima svu imovinu i obaveze AD; - sudski i drugi postupci i potraivanja protiv AD nastavljaju se protiv DOO koji je pravni sledbenik AD; - titularima zamenljivih obveznica, varanata garantuju se ista prava nakon promene pravne forme 2. Promena pravne forme akcionarskog drutva u ortako ili komanditno drutvo 3.

Author:JoJorisar Gardazragore
Country:Myanmar
Language:English (Spanish)
Genre:Health and Food
Published (Last):20 March 2010
Pages:455
PDF File Size:12.37 Mb
ePub File Size:4.97 Mb
ISBN:529-1-42284-495-8
Downloads:92937
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Galmaran



Drutvo stie svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Posebnim zakonom moe se usloviti registracija ili obavljanje odreene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa.

LANOVI DRUTVA Lica koja osnivaju drutvo i lica koja mu naknadno pristupe su: 1 u ortakom drutvu - ortaci; 2 u komanditnom drutvu - komplementari i komanditori; 3 u drutvu s ogranienom odgovornou lanovi drutva sa ogranienomodgovornou; 4 u akcionarskom drutvu - akcionari.

Osnivaki akt i statut sainjavaju se u pisanoj formi i registruju se u skladu sa zakonom o registraciji. Osnivaki akt ortakog drutva, komanditnog drutva i drutva s ogranienom odgovornou menja se odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skuptine, u skladu sa ovim zakonom. Akcionarsko drutvo pored osnivakog akta ima i statut kojim se ureuje upravljanje drutvom i druga pitanja u skladu sa zakonom o privrednim drutvima, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.

Osnivaki akt akcionarskog drutva ne menja se. Statut akcionarskog drutva menja se odlukom skuptine, odnosno drugog organa. Zakonski zastupnik drutva je u obavezi da nakon svake izmene osnivakog akta, odnosno statuta saini i potpie preieni tekst tih dokumenata. Izmene osnivakog akta i statuta, kao i preieni tekstovi tih dokumenata nakon svake takve izmene, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Ugovor se zakljuuje u pisanoj formi. Ugovorom lanovi drutva koji su ga zakljuili mogu urediti: 1 posebne obaveze tih lanova prema drutvu; 2 prava i obaveze tih lanova u vezi sa prenosom udela odnosno akcija; 3 kako e glasati u skuptini, po odreenim ili svim pitanjima; 4 nain preraspodele dobiti izmeu tih lanova; 5 nain reavanja blokade u odluivanju; 6 druga pitanja od znaaja za njihove meusobne odnose. Ugovor u sluaju ortakog drutva naziva se ugovor ortaka, u sluaju komanditnog drutva i drutva s ogranienom odgovornou ugovor lanova, a u sluaju akcionarskog drutva ugovor akcionara.

Smatrae se da postoji zloupotreba naroito ako to lice: 1 upotrebi drutvo za postizanje cilja koji mu je inae zabranjen; 2 koristi imovinu drutva ili njome raspolae kao da je njegova lina imovina; 3 koristi drutvo ili njegovu imovinu u cilju oteenja poverilaca drutva; 4 radi sticanja koristi za sebe ili trea lica umanji imovinu drutva, iako je znalo ili moralo znati da drutvo nee moi da izvrava svoje obaveze. Poverilac drutva moe podneti tubu protiv ovih lica nadlenom sudu prema seditu drutva u roku od est meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe.

Odluku o promeni sedita donosi skuptina, ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije drugaije odreeno. Adresa sedita drutva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji. Poslovno ime obavezno sadri naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedite drutva.

Naziv je karakteristini deo poslovnog imena po kome se to drutvo razlikuje od drugih drutava. Uz poslovno ime privrednog drutva u postupku likvidacije dodaje se oznaka u likvidaciji. Poslovno ime koje ne ispunjava navedene uslove ne moe se registrovati u registru privrednih subjekata. Zakonski zastupnik drutva moe biti fiziko lice ili drutvo registrovano u Republici Srbiji.

Drutvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fiziko lice Osim zakonskih zastupnika, zastupnici drutva u smislu ovog zakona su i lica koja su aktom ili odlukom nadlenog organa drutva ovlaena da zastupaju drutvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonom o registraciji. Pod pojmom zaposlenog u smislu ovog zakona smatra se fiziko lice koje je u radnom odnosu u drutvu, kao i lice koje nije u radnom odnosu u drutvu, ako obavlja funkciju u drutvu.

PROKURA Prokura je poslovno punomoje kojim drutvo ovlauje jedno ili vie fizikih lica da u njegovo ime i za njegov raun zakljuuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje. Izuzetno, prokura se moe izdati i samo za ogranak drutva. Prokura je neprenosiva i prokurista ne moe dati punomoje za zastupanje drugom licu. Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skuptine, ako osnivakim aktom odnosno statutom nije drugaije odreeno. Neto imovina kapital drutva jeste razlika izmeu vrednosti imovine i obaveza drutva.

Osnovni registrovani kapital drutva je novana vrednost upisanih uloga lanova drutva u drutvo koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji. Nenovani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako zakonom za pojedine forme drutava nije drugaije odreeno. Po osnovu preuzete obaveze unoenja uloga u drutvo, lica stiu udeo odnosno akcije drutva. Ulozi koji su uplaeni, odnosno uneti u drutvo postaju imovina drutva. U javnim akcionarskim drutvima vrednost nenovanog uloga utvruje se iskljuivo putem procene.

Vrednost nenovanog uloga u drutvo procenjuje ovlaeni sudski vetak, revizor ili drugo struno lice koje je od strane nadlenog dravnog organa Republike Srbije ovlaeno da vri procene vrednosti odreenih stvari ili prava. Procenu moe vriti i privredno drutvo koje ispunjava zakonom propisane uslove da vri procene vrednosti stvari ili prava koja su predmet procene.

Fiziko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, ureenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to odreeno. Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadri ime i prezime preduzetnika, opis pretene delatnosti, oznaku preduzetnik ili pr i sedite i adresu. Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom, odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika.

Ministar nadlean za poslove privrede blie odreuje poslove koji se u smislu ovog zakona smatraju starim i umetnikim zanatima, odnosno poslovima domae radinosti, nain sertifikovanja istih i voenje posebne evidencije izdatih sertifikata. Poslovoenje moe biti opte ili ogranieno na jedno ili vie izdvojenih mesta obavljanja delatnosti. Poslovoa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika i ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom.

Poslovoa se registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne moe se utvrivati retroaktivno. Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra. Brisanje preduzetnika iz registra vri se zbog prestanka obavljanja delatnosti.

Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona. Brisanje iz registra se ne moe vriti retroaktivno. PRESTANAK PO SILI ZAKONA Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledeim sluajevima: 1 smru ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti; 2 istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreenovreme; 3 ako mu je poslovni raun u blokadi due od dve godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava; 4 ako je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije preduzetnika; 5 ako mu je pravnosnanom presudom, izvrnom odlukom nadlenog organa ili suda asti komore u koju je ulanjen izreena mera zabrane obavljanja delatnosti; 6 u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa koji je u skladu sa ovim zakonom, posebnim zakonom propisan kao uslov za registraciju; 7 u drugim sluajevima propisanim zakonom.

Poslovno sposobni naslednik moe nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i za ivota preduzetnika ako to pravo vri na osnovu raspodele zaostavtine za ivota u skladu sa propisima kojima se ureuje nasleivanje. Nakon gubitka svojstva preduzetnika to fiziko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

Ako ugovor o osnivanju drutva ili drugi ugovor izmeu ortaka sadri odredbu o ogranienju odgovornosti ortaka prema treim licima, ta odredba nema pravno dejstvo. Osnivaki akt ugovor o osnivanju. Pored osnivakog akta, ortako drutvo moe imati i ugovor ortaka drutva kojim se ureuje naroito poslovanje i upravljanje drutvom. Ugovor o osnivanju moe da sadri i druge elemente od znaaja za drutvo i ortake.

Izmene i dopune ugovora o osnivanju drutva vre se jednoglasnom odlukom svih ortaka drutva, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno ULOG I UDEO Ortaci u drutvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Izuzetno, nenovani ulog ortaka moe biti i u radu i uslugama.

Ortaci stiu udele u drutvu srazmerne svojim ulozima u drutvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Ortak nije duan da povea ulog iznad iznosa odreenog ugovorom o osnivanju , ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Ortak ne moe smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.

Potpisi na ugovoru overavaju se u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa. Sticalac udela stie udeo danom registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji.

Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje drutva mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Izuzetno, ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka odreeno da su jedan ili vie ortaka ovlaeni za poslovoenje, ostali ortaci nemaju ovlaenje za poslovoenje.

Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da ortaci ovlaeni za poslovoenje postupaju zajedno: 1 za preduzimanje svake radnje potrebna je saglasnost svih ortaka ovlaenih za poslovoenje, osim ako bi nepreduzimanje radnje usled nedostupnosti nekog od ortaka moglo prouzrokovati tetu drutvu; 2 svaki ortak je duan da postupa po instrukcijama svakog od ostalih ortaka ovlaenih za poslovoenje.

Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da se odreene ili sve odluke donose veinom glasova, svaki ortak ima jedan glas, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Za donoenje odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti drutva, kao i odluke o prijemu novog ortaka u drutvo neophodna je saglasnost svih ortaka. Ako su dva ili vie ortaka ovlaeni da zastupaju drutvo zajedno: 1 oni mogu da ovlaste jednog ili vie ortaka da zastupaju drutvo u odreenim poslovima ili odreenoj vrsti poslova; i 2 izjava volje treih lica uinjena bilo kom od ortaka ovlaenih da zastupaju drutvo zajedno smatrae se da je uinjena drutvu.

Ugovorom o osnivanju moe se odrediti da svaki ortak koji je ovlaen da zastupa drutvo moe zastupati drutvo samo zajedno sa prokuristom. Ortak moe da istupi iz drutva podnoenjem pisanog obavetenja o istupanju ostalim ortacima. Pisano obavetenje podnosi se najmanje est meseci pre isteka poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Ortak koji podnese pisano obavetenje o istupanju, istupa iz drutva istekom poslovne godine u kojoj je obavetenje dato dan istupanja.

Pravo ortaka iz ovog lana ne moe se ograniiti niti iskljuiti. Na prenos udela komplementara shodno se primenjuju odredbe o prenosu udela ortaka.

Komanditor moe slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na drugog komanditora ili na tree lice. Komanditori ne mogu voditi poslove drutva niti ga zastupati.

Izuzetno, komanditor se moe usprotiviti samo preduzimanju radnji ili zakljuenju poslova od strane komplementara koji su van redovnog poslovanja drutva, u kom sluaju komplementar ne moe preduzeti tu radnju odnosno zakljuiti taj posao. Komanditoru se moe dati prokura odlukom svih komplementara. Ako komanditoru nije omogueno vrenje ovog prava u roku od osam dana od dana kada je podneo odgovarajui zahtev, komanditor moe traiti da sud u vanparninom postupku naloi drutvu da postupi po njegovom zahtevu.

Postupak suda je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara solidarno sa komplementarima poveriocima drutva do visine neuplaenog odnosno neunetog uloga u drutvo. U ovom sluaju naslednici komanditora stupaju na njegovo mesto odnosno pravni sledbenici, ako je u pitanju pravno lice.

PROMENA PRAVNE FORME Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a najmanje jedan novi komplementar nije primljen u roku od est meseci od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u drutvo s ogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvo. U tom sluaju ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravne forme u roku propisanom u tom stavu pokree se postupak prinudne likvidacije drutva.

Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nije primljen u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u ortako drutvo, a u sluaju da je preostao samo jedan komplementar on moe odluiti i da postane preduzetnik.

SADRINA OSNIVAKOG AKTA Osnivaki akt drutva sadri naroito: 1 lino ime i prebivalite, odnosno poslovno ime i sedite lanova drutva; 2 poslovno ime i sedite drutva; 3 pretenu delatnost drutva; 4 ukupan iznos osnovnog kapitala drutva; 5 iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog lana drutva; 6 vreme uplate, odnosno unoenja uloga u osnovni kapital drutva; 7 udeo svakog lana drutva u ukupnom osnovnom kapitalu izraen u procentima; 8 odreivanje organa drutva i njihovih nadlenosti.

Ako osnivaki akt ne sadri odredbe o nadlenostima organa drutva, organi drutva imaju nadlenosti predviene ovim zakonom. Odluka o izmenama osnivakog akta kojom se umanjuju prava nekog lana drutva moe biti doneta samo uz saglasnost tog lana. Svojstvo lana drutva prestaje danom registracije prestanka svojstva lana drutva u skladu sa zakonom o registraciji.

Osnovni kapital poveava se na osnovu odluke skuptine. Udeli se ne mogu sticati, niti se njima moe raspolagati upuivanjem javne ponude u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala. Ako lan drutva stekne vie udela, ti udeli se spajaju i zajedno ine jedan udeo. Suvlasnici udela svoja prava glasa po osnovu udela ostvaruju preko jednog zajednikog punomonika, o ijem identitetu su duni da obaveste drutvo. Suvlasnici udela se u odnosu prema drutvu smatraju jednim lanom i neogranieno solidarno odgovaraju drutvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom.

Prava lana drutva srazmerna su ueu udela tog lana u osnovnom kapitalu drutva, osim ako je osnivakim aktom odreeno drugaije. Drutvo moe sticati sopstvene udele na osnovu odluke skuptine: 1 besteretnim pravnim poslom; 2 po osnovu iskljuenja lana drutva; 3 po osnovu istupanja lana drutva; 4 otkupom udela ili dela udela od lana drutva; 5 prinudnim otkupom udela preminulog lana, ako je to pravo drutva predvieno osnivakim aktom; 6 po osnovu statusne promene, u skladu zakonom.

Steeni sopstveni udeli drutva sa ogranienom odgovornou kojima se ne raspolae u roku od jedne godine od dana sticanja, ponitavaju se Drutvo ne moe sticati sopstveni udeo tako da ostane bez lanova drutva. Jednolano drutvo ne moe sticati sopstveni udeo.

DANILO KIS BASTA PEPEO PDF

Kompanijsko Pravo

.

LIBRO SOBRE EL DUELO Y EL DOLOR ELISABETH KBLER-ROSS PDF

KOMPANIJSKO PRAVO

.

EDGAR PAPU POEZIA LUI EMINESCU PDF

Kompanijsko pravo

.

Related Articles